На врх

Пецива
Ликовне уметности су: сликарство, скулптура, поезија, музика, и архитектура. Подврста друге су - моја пецива.
Антонон Карем (Marie-Antoine Carême), француски кувар и посластичар, 1783-1833.

Лепша страна сваког дана...Слатка.
Или - слана.
Сазнај више

Зашто су тако посебна? Појам „пециво“ обухвата различите врсте пекарских производа који се припремају од кора, лиснатог или неког другог финог теста, глатке или помало грубе, оштре структуре, замешеног од састојака као што су брашно, бутер, уље или маргарин, млеко, јаја и прашак за пециво, уз додатак шећера, соли, различитих арома, целог, сецканог или самлевеног сувог воћа, са или без најразличитијих сланих или слатких надева, прелива и пуњења. Идеално пециво је богатог укуса, лагано, влажно и ваздушасто.

Основна разлика између хлебног и теста за пециво било које врсте је у избору брашна. Поред тога, тесто за пецива има већи садржај масти (бутер, уље, маргарин) и мекшу, опуштенију или ваздушастију текстуру. Вештина прављеча пецива, по мишљењу многих кулинарских стручњака, сасвим је посебна од вештине припремања свега другог. Танка је граница између стварања врхунског пецива и посластичарског заната.

Занат? Или, уметност?

Француски кувар и посластичар Антонон Карем, који је почетком 19. века створио бриош, еклер и принцес крофне, у којима и данас ужива цела планета, први је умеће прављења колача и слатких пецива прогласио уметношћу. Вештину достојну, ни мање ни више, једног вајарства или архитектуре!

Кратка историја прављења пецива:

Стварање пецива датира из древних времена. Слана пецива, пецива са надевом од меса или поврћа, традиционално су се служила као предјела, као прилог или у комбинацији са супом. Слатка пецива, по правилу, као дезерт, на крају оброка. Пециво као самосталан оброк, део доручка или ужина, уведено је тек у доба индустријализације.

Традиционално, део је енглеске и америчке културе, пратилац уз чај или кафу, али и наше, српске и балканске, која радо пециво, посебно слано, комбинује и уз друге напитке. Први сасвим оригинални рецепт за пецива је медитеранског порекла. Сматра се да су то биле баклаве, посластице од танких кора са богатим надевом од сувих и орашастих плодова.

Након крсташких ратова, ова посластица постала је популарна и у Европи. Европљани, пре свега Французи и Италијани, оригиналну рецептуру су додатно обогтили и тако постали творци лиснатог теста. Али и древни Египћани су правили пецива, првенствено као посластице. Постојали су професионалне пекари вешти да створе теста са складном и укусном мешавином брашна, уља и меда.

Римљани су такође имали богату историју прављења пецива са брашном, водом и уљем. Користили су је за покривање перади и меса приликом печења. Улога овог пецива првобитно није била да буду јестива, већ да сачувају сочност месног пуњења. За банкете и прославе, међутим, правила су се пецива богатије текстуре, уз додатак јаја, малих димензија и са тек нешто месног надева. Обично пилећег или меса друге перади.

Увођење бутера и масти у средњем веку, најпре у Северној Европи, било је права мала револуција у свету пецива. Тесто је постало лакше и ваздушастије. Ова рана пецива, без икаквог надева, били су честа посластица на трпези обичних људи. Паралелно живи цео један свет другачијег пецива, слатког и сланог, који се ствара у Отоманској империји и просторима које су Турци освајали.

Ипак, прави процват пецива доживљавају од друге половине 16. века. Нижу се и стварају бројне, претежно слатке варијације од Италије, преко Француске, до Португала и Шпаније, који са својих путовања доносе и нове ароме, зачине а, након открића Америке, по први пут и чоколаду.

У 18. веку примат преузимају Французи, да би им се нешто касније придружиле и земље Средње Европе, Аустрија, Мађарска и Немачка. Од тада па до данас, популарност пецива се не смањује, а пекарска вештина стално се усавршава.

Квалитет више:

„Хлеб&Кифле“ у својој понуди комбинују слана и слатка пецива са различитих географских ширина и дужина. Од кајзерице до кроасана, од пите са сиром, проје до штрудли богатог надева и данског лиснатог теста, „Хлеб&Кифле“ пецива биће део вашег доручка, ужине или, једноставно, тренутак задовољства у сваком вашем дану.

Слана пецива

Кифле

Наша кифла
Интегрална кифла
Баварска кифла
Хељда кифла

Проје

Проја са сиром
Пројице са зељем

Плетенице

Плетеница са козјим сиром

Погачице

Кукурузна погачица
Погачица са хељдом

Пите

Пита са сиром.
Пита са зељем
Пита са месом
Пита са печуркама (сезонска)
Пита са кромпиром
Пита хељда са сиром
Пита хељда са сиром и зељем

Лисната теста и француска пецива

Фити пециво
Рол виршла
Интегрална пилећа рол виршла
Путер кроасан
Бејби Кроасан
Кроасан шунка сир
Француски киш
Француско пециво, шунка-оригано
Француско пециво, спанаћ-рикота

Штапићи

Штапић са белим луком
Штапић са маслинама
Штапић панчета
Бесквасни штапић хељда
Штапић ђеновезе

И то није све...

Кувани ђеврек
Баварска переца
Интегралне штанглице

Слатка пецива

Штрудле

Штрудла са маком
Штрудла од вишње

Крофне

Крофна кајсија
Крофна чоколада
Диско крофна

И то није све...

Пециво кајсија
Чоколадни кроасан
Пуж са сувим грожђем
Данско пециво са кајсијом
Кроасан ванила-чоколада
Кроасан са бадемом